Preci današnjeg Labrador retrivera potiču sa kanadskog ostrva Njufaundlend, a veruje se da je rasa od koje je potekao vodeni pas iz oblasti Sent Džon. Sent Džon je uglavnom bio naseljen Englezima i Ircima među kojima je bio veliki broj ribara koji su koristili ove vodene pse da im pomažu da šire užad između čamaca, da vuku čamce i vade mrežu iz vode. Odanost i marljivost ovih pasa bili su ribolovcima od velikog značaja. Početkom 19. veka broj ovih nadasve inteligentnih pasa počeo je da raste i u Engleskoj.
Uspostavljanju moderne rase Labrador retriver i njenom razvoju najviše su doprineli upravo Englezi: Erl od Melmzburija, koji ih je na svom imanju gajio radi lova na patke, vojvoda od Baklua i najmlađi sin lorda Džordža Vilijema Montegi Daglas Skota. Melmzburijevi psi Ejvon i Ned, koji su učestvovali 1880. godine u odgajivačkom programu, smatraju se precima današnjeg modernog Labradora.
Labrador retriver je relativno velik pas koji teži između 29 i 41kg (mužjaci) i između 25 i 32kg (ženke). Ima kratku, ali gustu i debelu dlaku ispod koje se nalazi još jedna, vodootporna poddlaka i, ono što je najvažnije porodicama koje se odlučuju za baš ovu rasu, laka je za održavanje s obzirom da nije potrebno češljati je više od jednom u 7 dana. Labrador retriver se pojavljuje u tri boje: crnoj, čokoladno braon i žutoj boji.
Labrador retriver važi za vernog, odanog psa. Zato i ne čude činjenice da se koristi pri lovu na divljač kada je spreman da sa uživanjem uskoči i u ledenu vodu, zahvaljujući neverovatno dobrom njuhu policajci ga koriste prilikom akcija otkrivanja droge, a slepi ljudi ga neretko koriste kao svog vodiča.
Osim odraslih, Labrador retriver obožava decu. Iako po prirodi vrlo energičan, u njihovom društvu ume da bude vrlo miran i pažljiv. Nije agresivan pas i vrlo je poslušan kada je dresura u pitanju, zbog čega važi za jednog od omiljenih porodičnih pasa. Ipak, Labrador retriver zbog svoje druželjubivosti i umiljatosti nije naročito dobar čuvar.
